Чистилиште

„РИМЕЈК” – ФЕСТИВАЛ КРЕАТИВНИХ ИНТЕРВЕНЦИЈА
Све што замислите могуће је
Букнуо пожар у шуми. Сви се дали у бег пред ватром, слонови, лавови, жирафе, медведи... Сви, осим једног колибрија. Мајушна птица решила је да нешто предузме. Из оближњег потока узимала је воду у свој мали кљун и кап по кап гасила шумску ватру. „Где ћеш, безначајни створе, шта мислиш да урадиш с том капљицом?” – запита велики медвед. „Чиним оно што могу” – одговорио је колибри. И „римејковци”, као колибри, чине све што је у њиховој креативној моћи да пробуде велике животиње

Текст и фотографије: Драгана Барјактаревић


Пркоси овај новембар зими и пркоси овог новембра „Римејк фестивал” формама и идејама излизаним од употребе. „Римејковци” не посматрају свет кроз наметнуте шаблоне, они га у свом визуелном кључу прекрајају, порубљују, разбијају, спајају, дајући му неку нову употребљиву суштину – неочекивану, те забавну. Лустер од бубња из веш машине, лампа од пластичне флаше, саксија од аутомобилске гуме, столица од колица из супермаркета, кауч од старе каде, хаљина од прочитаних новина, накит од компјутерских делова или есцајга... Можда јесу настављачи онога што су радили Дишан, Гауди или Пикасо, али у Србији, у којој се рециклира свега 6-8 одсто отпада, римејковци кап по кап, попут колибрија из јужноамеричке параболе, чине оно што могу да освесте потрошачку популацију, нудећи машту у замену за гушење животне средине.

МАЛИ ХРАБРИ ФЕСТИВАЛ

Први „Римејк” одржан је пре годину дана у Установи културе „Пароброд”. Храбри мали фестивал потом је путовао и по другим градовима у Србији, али и у иностранство. За ту годину дана, подојен одличним идејама, креативним, а неопходним, проходао је и пропричао, стекао пријатеље и спонзоре, окупио сјајне уметнике, домаће и стране, проширио деловања. И даље се развија, непрестано се римејкује.
Други „Римејк”, или „римејк ‘Римејка’”, отворен је 31. октобра у Културном центру „Град”, уз ракију и чварке, уз великане диџеј сцене и хор „Светоназори”, уз домаће и стране госте, уз креативце по вокацији, али и оне по сензибилитету.
Да је фестивал порастао види се и по томе што се ове године разбашкарио на три локације – КЦ „Град”, клуб „Круг” и Факултет за медије и комуникацију. Поред стандардних предавања и радионица, употпуњен је вечерњим музичким програмом.
Програм овогодишњег фестивала био је подељен у три дела са предзнаком Re: ReSet, ReCreate и ReThink. Сва три у знаку рециклаже – свести, идеја и материјала. ReSetсу предавања и радионице о екологији, очувању животне средине, одрживим и обновљивим изворима енергије, здравом животу. Теме које су у последње време постале толико помодне да су обесмишљене.
ReThink посвећен је предавањима, презентацијама и дебатама из области филма, музике, архитектуре, дизајна, мултимедијалних уметности, сценских уметности и фотографије. Уводи учеснике у суштину римејка било на пољу идеје или материјалног. Док ReThink промишља, ReCreate ступа у акцију. То је вероватно и најкреативнији део фестивала, јер на њему уметници и учесници радионица заједнички редизајнирају – користе старе ствари и праве одећу, накит, намештај, уметничке и друге употребне предмете.

ИМИТИРАЊЕ ПРИРОДЕ САМЕ

Након шареног отварања фестивала, уследиле су озбиљније теме. На првом спрату КЦ „Града”, узбурканом од забрињавајућих тема и крупног саобраћаја који љуља оближњи Бранков мост, у оквиру ReSet-а одржавана су предавања и дописиван списак поражавајуће статистике: готово две милијарде људи на планети нема извор пијаће воде који задовољава минималне стандарде, потребе човечанства за природним ресурсима су око 50 одсто изнад нивоа који планета може да поднесе. Наставимо ли овим стилом живота, до 2030. године биће нам потребне две планете како бисмо задовољили своје годишње потребе. Дакле, не преостаје друго него да се имитира природа сама, тачније да почне да се рециклира. Јер шта је кружење материје ако не римејковање природе? А како се то ради, „римејковци” почетници могли су да открију у дворишту КЦ „Града”. Савамала и учесници „Римејк” радионица били су четири дана у милости михољског сунца. На штету климатских промена, наравно. Севале су варнице, звецкали разни алати, брујале бушилице, рађали се неки нови облици, апстрактни или функционални, капљице за гашење бесног пожара.
Радионице су основни израз „Римејка”. Ове године учеснике су у истраживању своје креативности и препознавању нових форми, камуфлираних у научене калупе, усмеравали неки од највећих стручњака у оживљавању заборављених идеја и одбачених ствари: Ровињанин Мауро Масарото који је васкрсао „стартас”, контроверзни шпански дизајнер Луис Еслава Алој, који себе назива фармером идеја, чувена француска креаторка Солен Монже, те домаћи аутори Ана Ђорђевић, Милош Томић, Иван Парадиновић и други. У радионицама на рачун масовне неквалитетне продукције настају креативни и уникатни предмети. Оне подстичу учеснике да не буду пасивни конзументи, већ творци вредности по својој мери, да се добро забаве и наставе даље самостално да примењују научене технике и вештине.

***

Уради сам
DIY (Doityourself или Уради сам), израз који је ушао у употребу педесетих година XX века, односио се на ситне послове у одржавању домаћинства. Затим се проширио на сваку врсту самосталне израде и независне производње – разне рукотворине, макете, самиздати, музика... Најистакнутији вид таквог делања управо је оно на чему почива „Римејк фестивал” – редизајн и рециклажа.

***

Рециклирана мода
Катарина Рашић (Београд, 1987) завршила је Факултет ликовних уметности, Одсек сликарство. Члан Улуса је од 2012. Поборник је уметничке рециклаже и идеје да је креативност најефикаснији пут ка очувању животне средине. Препознатљива је по својим рециклираним одевним предметима направљеним од новина, кеса за ђубре, картона за јаја, старих музичких касета, дискова, жице, најлона... Њене хаљине можда нису функционалне, али шаљу ефектну поруку.

***

Звезда фестивала
Мауро Масарото, рођени Ровињанин, свој уметнички пут започео је у Фиренци уписавши Академију за уметност и дизајн, Одсек за илустрације и графике. Радио је за велике рекламне агенције, илустрације за часописе, дизајнирао за популарне брендове... Године 2006. отвара мултидисциплинарни креативни студио „Sheriff & Cherry” у Ровињу. Две године касније улази у нови пројекат – оживљавање заборављеног спортског бренда „стартас” вуковарске фабрике „Борово”. Редизајниране платнене патике у кратком року постају велики модни хит.

 

Женско иновативно
предузетништвo
Искуство
као подршка


Реализацију
пројекта подржало

Кабинет Министра
за иновације и
технолошки развој

-----------------------


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију